SEMINARSKI
RAD
KURS : INTEGRALNO UPRAVLJANJE GRADSKIM VODAMA
maj, 2003.
Pakt za stabilnost (PS) je prvi ozbiljinij
pokušaj međunarodne zajednice da problemima Balkana priđe sa aspekta sprečavanja
konflikata umesto dotadađnje politike intervenisanja u
slušajevima kriza. Prva ideja o PS nastala je krajem 1998. godine, neposredno
pred rat sa Jugoslavijom, ali je njena dalja afirmacija nastavljena tokom leta
naredne godine, kada je na inicijativu Evropske unije (EU) konačno i
potpisana politička deklaracija koju ovde svi poznaju pod imenom
Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope (JIE).
Dokument koji predviđa na koje sve
načine će se uspostavljati mir, razvijati demokratija i poštovati
ljudska prava, sve da bi se postigla stabilnost u regionu tzv. Zapadnog
Balkana, podržava najveći broj svih najznačajnijih internacionalnih
organizacija i vlada najbitnijih država. To su: EU (najvažniji donator i
inicijator), G8 (vlade članice ove grupe neevropskog porekla),UN,
OEBS, NATO, Savet Evrope, WB (Svetska banka), IMF (Međunarodni
monetarni fond), Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona
banka itd.
Organizaciono, SP se sastoji iz
Regionalnog stola (RT) i tri Radna stola (WT) u okviru njega. WT
1 se bavi demokratizacijom i ljudskim pravima, WT 2 ekonomskom rekonstrukcijom,
saradnjom i razvojem, a WT 3 bezbednosniom pitanjima. Projektima i programima
koordinira Erhard Busek i njegov 30-člani tim. Njihovo sedište je u
Brislu.
PS u okviru WT 2 posvećuje izvesnu
pažnju ekološkoj problematici zemalja JIE, i to pre svega sa ciljem
usavršavanja regionalnog upravljanja životnom sredinom sa
posebnim osvrtom na značaj lokalne vlasti i civilnog društva
u donošenju odluka. U tom smislu razvijen je Program regionalne
ekološke rekonstrukcije (RERP) sa zadatkom razvoja regionalne saradnje,
izgradnje institucija i nevladinih organizacija koje bi sprovodile nacionalne
i/ili lokalne projekte. Implementacija RERP programa i akcija dodeljena je
Regionalnom ekološkom centru za Srednji i Istočnu Evropu (REC).
Projekt ODRŽIVI RAZVOJ SLIVA SAVE je
najznačajnija inicijativa PS u oblasti koja nas trenutno zanima. Cilj je
ustanovljenje i dalje razvijanje regionalnog partnerstva među zemljama
ovog basena i to na već postojećim modelima saradnje zemalja kroz
koje potiču međunarodne reke. Zadatak je reaktiviranje plovidbe Savom
i njenim najvećim pritokama Drinom i Unom, što bi se postiglo potpisivanjem
adekvatnog sporazuma na multilateralnom nivou i ustanovljenjem komisije koja bi
to sve pratila, ali i obezbedila:
Ova intencija na najjasniji način
osvetljava pristup EU tj. PS rešavanju problema nekada zavađenih naroda
kroz dva međusobno suprotna, a opet prožimajuća procesa – regionalizacije
i integracije.
Regionalni centar
za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) je
nezavisna, neprofitna organizacija za zaštitu životne sredine međunarodnog
karaktera. REC su 1990. godine osnovale vlade Sjedinjenih Američkih
država, Mađarske i Evropska unija. Potpisnici povelje o osnivanju
danas su vlade 28 zemalja, među njima I Srbija I Crna Gora. Uloga
REC-a je
·
pružanje pomoći
u: rešavanju ekoloških problema,
·
promovisanje međusektorske
saradnje između nevladinih organizacija, vlada,
privrede i drugih partnera u oblasti zaštite životne sredine,
·
razmena informacija
i podrška učešću javnosti u donošenju odluka koje se
tiču životne sredine. .
Sedište REC je u Sentandreji,
u Mađarskoj. REC kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori je deo mreže
nacionalnih kancelarija koje REC ima u 15 zemalja centralne i istočne
Evrope..Vlada SR Jugoslavije je u junu 1996. godine potpisala
Povelju REC-a i time praktično i zvanično priznala ciljeve i status
REC-a u Jugoslaviji, dok je Kancelarija zvanično otvorena u maju
1998. godine . Najznačajniji projekti koje RECYU obavlja
iz domena koji mi posmatramo su NAWAMS i TRANSPARK – ZLATNA KAPIJA
DUNAVA.
Donator:
Japanski Specijalni Fond
Trajanja projekta: decembar 2002. - april 2003.
Budžet: 49.200 EUR
Postojeći
sistem monitoringa voda u Srbiji i Crnoj Gori nije integrisan i sprovodi se uz
primenu zastarele opreme i učešće neadekvatno obučenog ljudstva.
Mere predložene za prevazilaženje postojećih problema su:
projektovanje integrisanog sistema monitoringa, sprovođenje obuke
zaposlenih i usklađivanje sa relevantnim standardima EU. Razvijanje
Strategije biće praćeno programima za jačanje kapaciteta i obuku
u cilju jačanja mreže i praksi monitoringa voda. Osnovni cilj Projekta je
uspostavljanje i implementacija strategije monitoringa površinskih voda.
Nacionalna strategija monitoringa voda neophodna za efikasno definisanje prioriteta
za održivi i integrisani menadžment voda rečnog basena, ima sledeće
ciljeve:
Glavni rezultati projekta su:
Nacionalna strategija za monitoring voda, jačanje kapaciteta institucija
odgovornih za monitoring, obučeno osoblje za korišcenje opreme i
sprovođenje procedura monitoringa, dobro informisana javnost i prisutnost
višeg stepena svesti o ovoj temi.
TRANSPARK – ZLATNA KAPIJA DUNAVA
Transpark je
Srpsko-crnogorsko-rumunski projekat koji se odnosi na unapređenje zaštite
životne okoline Dunavske klisure u pograničnom području, gde se dva
parka nalaze jedan naspram drugog. Ovaj projekat su inicirale REC kancelarije
u Srbiji i Crnoj Gori i Rumuniji, dok je Nemačka vlada obezbedila
finansijsku podršku. Glavni ciljevi projekta, između ostalog, su:
·
stvaranje sistema zajedničkog
upravljanja i administracije dva nacionalna parka na
obe obale Dunava,
·
izgradnja neophodnih insitucionalnih kapaciteta
i
·
podizanje svesti o
biološkom značaju područja i promocija njegovih potreba na obe
strane Dunava.
Linkovi koje
možete pronaći na sajtovima Regionalnog ekološkog centra su:
Balkan
Environmental Association Danube Environmental Forum Environment
Directorate of the European Commission European
Environment Agency International
Commission for the Protection of the Danube River International Rivers Network Organisation
for Economic Co-operation and Developmetn (OECD) United
Nations Environment Programme.
LITERTURA: